Zvuk

Област физике која се бави изучавањем настанка звука, његових основних својстава, као и његове практичне примене, назива се акустика.

Ако се испод опне по којој је посут песак принесе звучна виљушка која осцилује песак одскаче са опне. Осциловање звучне виљушке се преноси на ваздух, а преко њега и на опну. Пре осциловања звучне виљушке слојеви ваздуха око ње имали су исту густину. Кад осцилује око звучне виљушке настају поремећаји у ваздуху који се испољавају као наизменично згушњавање и разређивање.

Звук се простире у сва три агрегатна стања, али се не простире у вакууму.

Месец нема атмосферу, тако да су космонаути могли да разговарају само помоћу радио-уређаја.

Да би се чуо звук, осим звучног извора и средине која преноси тај звук, морају бити испуњена два услова:

• звук треба да има довољну јачину (изнад прага чујности);

• фреквенције звучног извора треба да су у интервалу од 16 Hz до 20 000 Hz.

Осетљивост уха је највећа у интервалу од 1 000 Hz до 5 000 Hz.

Ове границе су индивидуалне, па тако код старијих особа горња фреквенција пада и до 13 kHz.

Звук чија је фреквенција мања од 16 Hz, назива се инфразвук, а звук фреквенције изнад 20 000 Hz назива се ултразвук. Људско ухо је неосетљиво на оба ова звука.

Примена ултразвука је разноврсна и велика. У медицини се ултразвук примењује, на пример, при откривању разних неправилности (отеклина, рана, напрснућа и сл.) у телесним органима или нпр. за праћење развоја детета пре рођења. У металургији се употребљава за откривање шупљина у материјалу, у океанографији за одређивање дубине океана итд. Ултразвук се примењује и у процесу стерилизације животних намирница јер се њиме уништавају многи микроорганизми.

Неке животиње могу да региструју звук у знатно ширем опсегу фреквенција од људи. Тако, на пример, за делфине овај опсег иде од 70 херца до 150 хиљада херца, а за слепе мишеве од хиљаду до 150 хиљада херца. Слепи мишеви, делфини и још неке животиње емитују ултразвучне таласе, који се онда од различитих објеката одбијају назад до њих. Овај процес се зове ехолоцирање и животиње га користе за оријентацију, избагавање препрека и проналажење плена.

Један занимљив оглед из биологије показује како је слух често важнији од вида. Три женке скакавца окупиле су се око звучника из којег се јављао мужјак којег нису могле да виде. Испод стакленог поклопца налазио се мужјак кога су могле да виде, али нису могле да чују.