Mноге ствари које учимо у школи нажалост немају примену у животу. Када је реч о настави српског језика и књижевности, сигурна сам да вам неће затребати партитативни генитив (осим ако се не бавите језиком), нити ће вас неко испитати шта је то логички субјекат, а вероватно нећете користити ни метонимију… Но, оно што ће вам сигурно користити свакодневно, ма којим послом да се бавите, јесте правопис српскога језика.

Правопис има најширу примену: када пишете различите молбе, семинарске радове, попуњавате документе, пишете блог, статус или смс поруку.

Запамтите: бити писмен је In и Must Have увек.

Како бисте се приказали у најбољем светлу, доносим Вам листу најчешћих грешака које врло лако можемо избећи:

• Негација се уз глаголе пише одвојено. Правилно је не знам, не желим, не могу. Изузетак су речи нећу и немој, које се пишу састављено.

• Негација се уз придеве пише састављено. Правилно је несрећан, неуморан, незадовољан.

• Презент глагола бити - правилно је: ја бих, ти би, он/она би, ми бисмо, ви бисте, они би. Све остало је неправилно.

• Речца ли се одваја - да ли, је ли, а ако пишемо у скраћеном облику, онда је састављено дал', јел' (нипошто јер).

• Једнина речи читаоци, браниоци, примаоци је читалац, бранилац, прималац, а никако читаоц и сл.

• Иако је правилно рећи хвала, а не фала, синоним речи недостајати јесте фалити, а не хвалити.

• Слово Ј је сувишно у прошлом времену (учио, радио, био), али је неопходно у присвојним заменицама моје, твоје.

• Правилно је рећи потпредседник, а неправилно је написати подпалити, пречас, хрвацки, свецки…

• Суперлатив је једна реч - најбољи, најјачи, најслабији.

Марија Бјелица