АНТОЛОГИЈА ВАЉЕВСКЕ ПОЕЗИЈЕ - Душан Стојковић

Одавно је наступило време антологија. Готово свакодневно појави се понека и код нас. Многе од њих никакве везе с правим антологијама немају пошто њихови састављачи немају довољно увида у оно што желе да представе, естетичке истанчаности и способности да се са одабраним делима ваљано понесу и представе их уз помоћ проверљиве вредносне ваге. Антологија песништва могу бити тематске и оне које нам омогућавају увид у поезију насталу у једној земљи, било од саме појаве поезије у њој, било у одређеном временском одсеку, и оне које процењују песме настале у појединим крајевима земље или у појединим градовима.

Антологије се само условно могу поделити на објективне и субјективне. Добре антологије нема ако се њен састављач потпуно лиши свог субјективног осећања поезије. Нема је једнако ни онда када он слепо крене за насловом чувене Елијарове насловљене Најбоља је она антологија која се сачини за себе самог. Трудио сам се да заузмем средњу позицију: ни сасвим субјективну, ни безлично објективну. Осим када је била реч о проти Матији Ненадовићу, Николају Велимировићу и Јустину Поповићу, у антологији нема песама у прози или лирских одломака из прозних дела. Нема ни хаику песама ни хаибуна. Они би требало да се нађу у посебној антологији. Одавно сам наслућивао како је Ваљево песнички град. Рад на антологији потврдио је моје наслуте.

(из уводног есеја)