Nika Jasna Đukić

Iako je u poslednje vreme sve više aktivističkih grupa koje se bore za prava životinja, akcija koje skreću pažnju na ovo pitanje u svetu i kod nas, vrlo prijatno me je iznenadila činjenica da će kod nas biti objavljena prva knjiga, zbirka eseja, o pravima životinja.

Neko bi isprva pomislio da ovakvo štivo mora da sadrži puke informacije o iskorišćavanju životinja od strane čoveka i da radikalno insistira na veganstvu, međutim, sam pristup i način na koji Maja Vučković prezentuje ovu problematiku je, upravo suprotno, veoma nenapadan. Autorka na izuzetno blag, neosuđujući, miroljubiv način poručuje čovečanstvu: Probudi se!

Knjiga se sastoji od deset eseja koji su izlagani na raznim manifestacijama koje se tiču dobrobiti životinja, zdrave ishrane i duhovnog razvoja čoveka. Svojom sadržinom upućuju na ove teme, dajući detaljan prikaz o tretmanu životinja u industrijama mleka, mesa i jaja, o štetnosti mesne ishrane na ljudski organizam i njegovim posledicama na ekosistem.

Ova zbirka eseja progovara o filozofskim pogledima na vegetarijanstvo kroz prizmu antičkih filozofa i filozofa današnjice, kao i o zapažanjima u vezi sa neetičkim odnosom čoveka prema životinjama, polazeći od kritike antropocentričnog pogleda na svet, kroz međuvrsnu diskriminaciju, specizam, i ostale kategorije. Sve ovo je fundamentalno u smislu etike nenasilja. Takođe piše i o duhovnim aspektima vegetarijanstva, koje je, može se primetiti, podrobno proučavala kroz bavljenje duhovnim pozivom i jogičkom praksom.

Još na početku knjige autorka govori o začecima veganstva koji datiraju od kad je sveta, upućujući na radove antičkih filozofa, zatim na religije koje su propagirale vegetarijanstvo: hinduizam, budizam, đainizam, što upućuje na to da vegetarijanstvo nije samo moralna, nego i spiritualna kategorija. Maja navodi da je osnovno načelo đainizma nenasilje, kao premisa duhovnog rasta i razvoja, gde navodi:

„Mir u svetu će zavladati tek kada u potpunosti bude prihvaćena etika nenasilja. Ne samo u teoriji, nego pre svega u praksi. Nenasilje (sanskr. ahimsa – nepovređivanje) je najdublje i najiskonskije ospoljenje ljubavi, te tako predstavlja samu esenciju života.“

Ja bih rekla da je poštovanje svakog života duboko spiritualan čin, propovedale to religije ili ne. Destrukcija svake vrste kosi se sa duhovnim načelima, gde su život, svetlost, napredak, mir, sloboda, radost, ljubav prema svemu i svakom (prema svakolikoj kreaciji jednog Stvaraoca) glavne teme.

Ljudska bića poseduju nekoliko vrsta inteligencije, kao što su: prirodna inteligencija, logičko-matematička inteligencija, emocionalna inteligencija, spiritualna inteligencija i druge. Na vrhu piramide stoji spiritualna inteligencija, jer je ona sačinjena od drugih vrsta inteligencije. Zbog toga bih, kao glavni motiv za poštovanje prava životinja, stavila upravo duhovnost i istakla da je jedan od glavnih zadataka čoveka da se bori za prava životinja. Ovo je možda najviši motiv za veganstvo, no autorka ovog dela ističe da, pored navedenog postoje i drugi razlozi: etički razlozi, zatim zdravstveni, ekološki, ekonomski, što čitamo u eseju ,,Imaju li životinje svoja prava?’’

Nadalje, autorka nas u esejima ,,Doprinos zaštite prava životinja nenasilju“ i ,,Vegetarijanstvo i opstanak planete Zemlje“ upoznaje sa bitnim činjenicama da se na godišnjem nivou ubije preko 65 milijardi kopnenih životinja, što jeste uzrok ekoloških katastrofa, i razlog gladi u svetu jer: ,,Na površini zemljišta potrebnoj za proizvodnju samo jednog kilograma mesa, može se proizvesti čak 200 kg krompira“. Ona nas upozorava i na bolesti koje nam donosi ishrana bazirana na mesu, povlači vezu između surovog tretmana životinja u industrijama mesa, jaja i mleka, i psihofi zičkog, duhovnog stanja čoveka koji ga konzumira.

Ovo sve implicira iznova postavljenu konstataciju da ni čovek koji revnosno sprovodi neku duhovnu praksu ne može ozbiljno napredovati, dokle god jede meso. Ovde se spontano nametnula činjenica da su svinje fiziološki i anatomski slične ljudima, toliko da su njihovi delovi organa već korišćeni u kardiovaskularnoj hirurgiji za lečenje čoveka. Da li je saznanje da jedemo svoje srodnike dovoljno frapantno?

U eseju „Imaju li životinje svoja prava“, Maja nam govori i o različitim vrstama eksploatacije životinja, o antropocentričnom pogledu na njih, upućujući na to da smo neke vrste prihvatili kao kućne ljubimce, pa im donekle dajemo prava – pažnju i ljubav, dok druge iskorišćavamo za hranu, obuću, odeću, u pripremi kozmetičkih preparata. S tim u vezi, postavlja glavno pitanje: zbog čega se sa nekim životinjama mazimo i spavamo, dok druge ubijamo i jedemo? Ona zaključuje jednostavno da sve vrste imaju jednaka prava na život i slobodu.

Autorka u kontekstu metempsihoze spominje karmičku vezu sa jedenjem mesa, što ja odavno uviđam kroz spiritualnu i jogičku praksu. Ubistvo je ubistvo. Ubistvo je karma. Neposredno ili posredno (plaćanjem drugih da ubiju), mi stvaramo lošu karmu našoj deci, prenosimo je u naredne živote.

Naša dužnost, obaveza čoveka je da prenosi informacije i širi svest po pitanju prava životinja na život i slobodu, i zbog toga se jako radujem što se Maja Vučković odvažila da napiše ovako ozbiljno štivo, prvo na našim prostorima. Ova knjiga je važna onoliko koliko nam je važno da sačuvamo planetu za neke naredne generacije, koliko nam je važan naš život, život naših bližnjih, pa i daljih sa kojima smo povezani, jer svi smo jedno, u srcu Stvaraoca. Svi smo jedno, zajedno i sa „ne-ljudskim životinjama“. Ili, kako bi Maja rekla:

„S aspekta hinduističke filozofije, čitavo postojanje prožima jedna duša sveta (mahatma), tako da su na ontološkoj ravni čovek i životinja jedno, deo apsolutnog duha.“ Ja bih dodala da su u šamanizmu životinje naši duhovni vodiči i zaštitnici, upravo zbog svojih specifičnih karaktera i osobina, koje treba poštovati, jer zlo životinjama nije svojstveno kao, nažalost, čoveku. Veganstvo je viši poziv, poziv na ljubav.