Marija Bjelica

Čitamo prvenac Milana Bjelice Bundolo i oprezni smo, kao i uvek kada čitamo i pišemo o prvim knjigama, svesni da naš sud donekle određuje sudbinu dela. S druge strane, imamo izvesna predubeđenja u vezi sa kvalitetom pročitanog, jer znamo da prve knjige ljudi koji nisu formalno književno obrazovani imaju slabiju umetničku vrednost.

No, sa ovom knjigom to baš i nije slučaj i drago nam je da nas ponekad naš književni nos prevari. Istina, ona nije Maternji jezik, niti poezija Jovana Hristića, Lirika Itake, ali je, sve u svemu, ovo jedna dobra zbirka poezije.

Šta više, blago rečeno smo iznenađeni pojedinim pesmama i stihovima, pa zaključujemo da je pesnik pogodio nit. Iako peva u slobodnom stihu, on je propevao svojom karakterističnom melodijom prijatnom za uho.

Ta melodija njegove pevanije ima svoj ritam, ona je ponekad oštra, snažna i odsečna, što i jeste odlika prvih pesama, a opet, na momente je melanholična, duboka. Takođe je i pamučasta, blaga i lirična i, po mom skromnom mišljenju, ove pesme su najuspelije.

Knjiga se sastoji od dva opsežna pesnička ciklusa, simboličnih imena Plima i Oseka, a pesme se mogu podeliti na ljubavne i refleksivne, dok je stil filozofsko-ekspresionistički.

Pesnik ispituje šta je to normalno, šta je društveno prihvatljivo, i u vezi sa tim, zapisaće:

Kažite mi ko je normalan

Da mogu da mu uzmem meru

Hoću da i sebi skrojim jedan

Kaput

U refleksivnim pesmama zbirke Bundolo sublimirana je gorčina života bića koje je tek počelo da ga kuša, promišljanja i nedoumice o ustrojstvu, uklesan poneki zaključak. U ljubavnim pesmama prisutne su sene prošlosti, krhotine snova i žena kao predmet prezira i obožavanja.

Po mišljenju moje neznatnosti, najveće iznenađenje zbirke i najuspelije pesme su: Peškir, Stalo i Priča koja se odavno završila.

Pesma ogoljenog naslova Peškir je pesma koja je propuštena kroz filter svakodnevnice, emocija najvišeg ranga, detinjstva, a pojam greha je suptilno naglašen:

Igra senki

Kao kad sam bio u kolevci

Bez smisla za 3D

Boju ili oblik

Bez pojma

Bez baze znanja

Kada je svet izgledao

Čist

Sada sam tu

Ali bez smisla

Za nju

Prljav i loš

Pesma Stalo je u osnovi i užem smislu prava ljubavna pesma, u kojoj se pojavljivanjem reči stalo postiže ritmičnost, i na vrlo jednostavan način, igrom iskazuje ljubav prema voljenoj ženi.

Na kraju, Priča koja se odavno završila, pesma pomalo ispranog naslova, na prvi pogled, ali sasvim odgovarajućeg kada se pročita, u kojoj je data savremena bajka i to naopaka. U toj bajci je sve kako ne treba: princeza čeka princa koji dolazi autostopom, patuljci su raskalašni, a tako poznati kraj bajke – nepoznat.

Ove tri nabrojane pesme istakle su se u ovoj pesničkoj zbirci. U njima je autor naciljao visoke domete poezije i u potpunosti pokazao svoj dar za poeziju i kreativni potencijal, potvrđujući se, pored svoje primarne oblasti interesovanja, i u književnosti.

Suma sumarum, zbirka Bundolo Milana Bjelice unosi u srpsku književnost dašak svežine, drugačiji pogled na poeziju, obilje interesantnih perspektiva odraženih u intelektualnim i modernim pesmama, napisanim u duhu vremena u kom pokušavamo da živimo. Nepristrasno, pozdravljam rođenje ove zbirke, u želji da se Bundolo predstavi široj čitalačkoj publici i bude pročitana na način na koji zaslužuje.